Žena vara,varam i ja

“Blesavko moj, perverzna curo…” citao sam i nisam mogao da verujem. Zar ona u koju sam se kleo i kojoj sam bezgranicno verovao? U pocetku su mi ta stalna druzenja izmedju moje zene i njenog kolege sa posla, inace naseg kucnog prijatelja, cak bila i simpaticna, imali su puno zajednickih tema jer su dosta vremena provodili na poslu zajedno. Vremenom sam postao sumnjicav, jer se druzenje nastavljalo i posle radnog vremena, bili su kontaku na sve moguce nacine (SMS, chat, telefon).

Sve cesce sam je zaticao euforicnu, zamisljenu, sa licem koje je odavalo neku tajanstvenost. Pokusaj direktnog razgovora nije urodio plodom, obicno bi se samo brecnula na mene pitajuci me za koga je ja smatram i sta insinuiram. Uvece bi, da bi izbegla seks, smisljala opravdanja da je umorna, zalila se na glavobolju, stomak… Prica mi se nije ni malo dopala pa sam jednom prilikom krisom ukljucio opciju snimanja razgovora na njenom nalogu na Messenger-u koga je zaboravila da iskljuci kada je izasla do grada, i posle izvesnog vremena pracenja imao sta da vidim. Moja zena je imala aferu sa svojim kolegom. Moje slutnje su se obistinile. Ostao sam u soku, o ovome nisam hteo da pricam ni sa kim i nastavio da se pretvaram da o svemu nista ne znam. Ona je cvetala posle svakog prekovremenog na poslu, a mene je signal poruke sa njenog mobilnog dovodio do ludila…
Vremenom to saznanje me je sve vise opterecivalo. Nisam znao sta da radim. Posle petnaest godina braka i sa dvoje dece, nije tek tako lako sve srusiti i graditi iz pocetka. Morao sam sa nekim da podelim svoj problem, ali nisam imao nikog pogodnog. Da pricam drustvu, pukla bi bruka, i onako su me ogovarali jer su mislili da joj omogucujem previse slobode. Mojima nisam smeo da pomenem da ih ne bi frapirao (i onako je uvek bila prisutna doza netrpeljivosti svekrve prema snaji), tako da sam bio prepusten sam sebi. “O ovome mogu samo sa Sanjom da govorim”, pomislih. Sanja je bila koleginica iz firme, moj vrsnjak, razvedena, pravi drugar. Na nju sa… Pročitajte više